Prva kupovina za bebu deo 2

U prošlom postu sam zaboravila da spomenem dve stvari. Prva se tiče spiska stvari za boravak mame u bolnici. Spisak varira od porodilišta do porodilišta. Pretpostavljam da ima onih u kojima dobijete gotovo sve do onih u kojima morate da ponesete sve od igle do lokomotive.

Druga stvar je deo stvarčica za bebu a tiču se prve kupovine. Nakon kreveca, kupili smo naravno i posteljinu za krevetac. Posteljina nije ništa fensi, nabudžena ili preskupa. Set se sastoji od ogradice za jednu stranu i uzglavlje, pokrivača i jastučeta. Taman dovoljno. Doduše volela bih da prekriva i deo ogradice kod nogu al' dobro. 

http://ivonakids.com/otw-portfolio/posteljina-pp/

Takođe sam tražila ogradicu koja je prilično niska, ali jedina stvar koja je približna mojoj zamisli se može naći u Ikea.

Isti dan kad sam kupila ogradicu, kupila sam i bebi peškir kao i 2 paketa tetra pelena. Kadicu, bokal i kutiju za sapun sam kupila na buvljaku. Preko interneta sam kupila i set staklenih flašica, dušek, nepromočivu mušemu, četku za kosu, makazice i četku za flašice. Na Limundu sam našla polovni sterilizator koji mi je prilikom prvog kuvanja voća i povrća dobro došao jer se može koristiti i u tu svrhu. Zatim je usledila i kupovina bebi kupka, ćebeta i vrteške za krevetac.

Prva kupovina za bebu

Negde na sredini trudnoće počela sam da pratim blogove koje se bave temom roditeljstva. Danima sam visila na pinterestu i instagramu u potrazi za idejama za uređenje bebine sobe, modnim stilovima trudnica i budućih mama i naravno stvari potrebnih za prvu kupovinu za bebu.

Neke od web prodavnica opreme za bebe i decu nude svoje spiskove. Međutim, na tom spisku se često nalaze i potpuno nepotrebne stvari. U školi za trudnice (koju vam toplo preporučujem jer pored korisnih saveta možete da upoznate i potencijalne prijateljice) vam svakako preporuče i ono što nigde drugde nećete naći na spisku.

Mi smo stvari za bebu počeli kupovati nekih 3 meseca pre porođaja. Ja sam se stalno plašila lošeg ishoda trudnoće, iako je sa njom apsolutno sve bilo u redu, pa nisam htela da žurim. Kupovali smo pomalo, koliko nam je budžet dozvoljavao. Sa ratom za kredit i podstanarskim statusom nije bilo nimalo lako pribaviti sve potrebne stvari.

Ono što sam prvo kupila bilo je nekoliko polovnih odelaca i bodića za bebu. Nešto sam kupila na Limundu a nešto u prodavnici polovnih stvari za bebe tu u Subotici. Zatim je usledila kupovina polovnog kreveca (iako sam planirala da iskoristim svoj ali se S protivio toj ideji) i stvari koje će meni biti potrebne u bolnici. Kolica smo kupili bukvalno dve nedelje pred porođaj jer smo pretpostavili da sa tim možemo sačekati jer prvih 40 dana nakon porođaja svakako nismo planirali ići u šetnju kolicima. 

A sada sledi spisak stvari za mamu i bebu. 

ZA MAMU U BOLNICI

1. tečni sapun za kupanje (200ml) - lično preporučujem neki blagi poput kupki za bebe
2. mrežasti ulošci (za početak 2 pakovanja a ostalo donosi onaj ko vam dolazi u posetu. Trebaće vam bar 4 paketa, a ono što vam preostane biće vam korisno i kod kuće)
3. mrežaste gaće od milošte zvane seksi gaće (dovoljno 4 kom koje ćete ako ste u prilici prati pod česmom u sobi pa ćete uvek imati čiste. Zaista nema potrebe da kupujete više od toga. Takođe će vam poslužiti kući u periodu babinja). Savet plus: uzmite za broj veće od onog što inače nosite. Ja kuburim sa brojevima svakodnevnog donjeg veša pa sam išla logikom da pošto inače nosim veličinu pantalona M, kupujem gaće L.
4. nepromočive mušeme za krevet (zaista se ne sećam koliko komada sam ponela, možda 5, ali znam da su nam ih svako malo menjali, stoga ću se usuditi reći da mi trebalo minimum 10 komada. Naravno, i ovde važi pravilo da ponesete 5-6 komada pa vam ostalo donosi poseta).
5. spavaćica (komada 3 za početak, jer kad vam mleko krene a nemate grudnjak za dojilje bićete mokri)
6. bade mantil da se ogrnete kad idete na preglede ili u šetnju u krugu bolnice 
7. plastične papuče (za tuširanje i za po sobi i bolnici)
8. 3 peškira različite veličine (za telo i lice, i posebno za grudi nakon porođaja)
9. wc papir (1 rolna a ostalo vam donosi poseta)
10. plastična čaša i pribor za jelo (za pribor ne bih ni znala da nam na to nisu skrenuli pažnju u školi za trudnice)
11. prazne kese za veš (komada 3)
12. vlažne maramice i papirne maramice
13. punjač za telefon i telefon
14. čarape
15. obična voda (bar 2l)
16. plazma keks i štapići
17. voćni sok

Pošto sam u bolnici provela nekih nedelju dana pre porođaja, moji su redovno donosili vodu, wc papir i grickalice. Verujte mi, ono što nije na spisku, nije vam ni potrebno. Ja sam ponela knjigu u koju sam zavirila možda pet puta i većinu vremena mi je bila u fijoci natkasne.

ZA BEBU U BOLNICI

1. Pampers pelene vel 1. (ja sam spakovala nešto više od pola pakovanja od 43 komada, računajući na to da mi ionako neće trebati ceo paket, ali sam se plašila i toga da će mi sestrice uzeti par komada za druge bebe. Na kraju sam shvatila da bi bilo bolje da sam ipak ponela ceo paket jer mi je falilo par komada. No, mi smo u bolnici proveli 6 dana.)
2. Pampers vlažne maramice (u školi za trudnice su nam rekli da u bolnici traže Pampers pa nisam htela da rizikujem sa drugom markom)
3. najobičnija bebi krema koju pravi vaša lokalna apoteka (em je jeftinija od onih razvikanih, em kvalitetnija)
4. 5 tetra pelena (trebaće vam jedna da na nju stavite bebu na vašem krevetu, zatim za bljuckanje i tako, a dobro će vam doći i za grejanje grudi, pa čak i za vašu ličnu higijenu u slučaju da ste se porodili carskim rezom)
5. odelce za iznošenje (ja sam odmah ponela sa sobom ali vam to poseta može doneti i naknadno).

Neprijatelj zvani "Korpa za veš"

Mnogo tema mi se vrzmalo po glavi ovih proteklih meseci. Međutim, ni jedna mi nije delovala toliko zanimljivo da o njoj pišem. Osim o ovoj jednoj koja me dovodi gotovo do ivice suza.

Jedna od uspomena iz detinjstva je svakako mamina opsednutost čistim vazduhom dok se veš sušio napolju. Mama baš nije bila pedatna domaćica što se ogledalo po nagomilanim stvarima po kući i gomili veša ispred kupatila ali, kad se pralo, veš se čuvao od dima, prašine, kiše, pasa koji su našli mesto za igru baš ispod štrika.

Kako to obično biva, jabuka ne pada daleko od drveta, pa sam od nje nasledila i tu opsednutost čistim štrikom, štipaljkama i vazduhom na kom se suši veš. I to je možda sve sasvim normalno. Ono što mom S nije normalno je što ja sortiram veš po svim duginim bojama pa ga upravo tako, zasebno i perem. U čemu je problem? Pa, u tome što po tom principu punjenje mašine ide veoma sporo. Za određene boje mi treba i po mesec dana da bih nakupila dovoljnu količinu za pranje. A za to vreme se korpa za veš puni, preliva i stvari završavaju i u kesama. A onda me S svakodnevno smara s tim i upućuje mi besne poglede i svakojake komentare. Najsretnija sam kad je tura veša oprana i okačena da se suši.

Da bih rešila problem, čak sam posezala za blogovima mama domaćica. I, kako one rešavaju problem? Iskreno, ne znam. Ono što znam je da peru veš svaki dan. Odakle im toliko prljave odeće i posteljine? Lako je kad se radi od sedmočlanoj porodici. Odakle da nas dvoje nakupimo toliko prljavog veša? Čekaj, zar nisam rekla da imam punu korpu? Ah da, jesam. Znači, problem je u nečemu drugom. Ok, zamislimo da imam drugi sistem za sortiranje. Gde da sušim veš zimi? U kući ne mogu, iz raznoraznih razloga. Znači, preostaje nam da kupimo mašinu za sušenje. Ok, ali gde da je smestim? Nemamo dovoljno mesta.

Definitivno ću morati promeniti pristup sortiranju.

A do tada ću još malo proučiti savete sa domaćih sajtova i foruma:

http://beleske.com/sortiranje-odece-odrzavanje-odece-2/

http://beleske.com/susenje-vesa-odrzavanje-odece-5/

http://forum.roda.hr/threads/72304-Kako-organizirati-prljavo-rublje-u-malo-prostora

Novi list

Kada sam pre dve godine proslavila 30.rođus, imala sam neki neobičan osećaj da će mi se desiti nešto sudbonosno tada. Ono što me je zadesilo nisam mogla da zamislim ni u najstrašnijim snovima. Zadesila me je nesreća koja je dovela do kraja moje šestogodišnje veze sa G-om. Odjednom je sve lepo što smo gradili tokom ovih proteklih godina isparilo i nestalo, a pojavila se negativna energija i netrpeljivost sa njegove strane. Te jeseni i zime snašle su nas  sve najgore moguće stvari. Mislila sam da neću preživeti taj raskid. Ipak, nakon svih onih ružnih reči koje su mi upućene i nedovoljne podrške sa njegove strane za vreme mog oporavka, dobila sam ogromnu snagu da nastavim sama. Tada nisam shvatala da je ta nesreća morala da se desi. Kao da je neko odgore poručivao da mu je dosta te veze pa je pokušao da nas rastavi na tako užasan način.

Proleće 2014. mi je donelo dugo očekivani optimizam. Kao da sam se tokom fizičkog oporavka oporavljala i psihički. Ceo svet sam počela da gledam drugačijim očima. Čak su i moje kolege sa posla primetile pozitivnu promenu. Osećala sam se kao da je ceo svet samo moj i da me sada sigurno čeka nešto lepo. Tako je i bilo.
                                                                                                                                                                 

 
Ljudi su uživali u mom društvu. Ništa mi nije nedostajalo. Nakon samo dva meseca od raskida upoznala sam osobu sa kojom sam ostvarila skoro sve što sam priželjkivala ovih proteklih sedam godina. Vrlo brzo sam shvatila da je on moja srodna duša i da želim s njim provesti ostatak života. Valjda mi je nakon svih onih godina provedenih u oskudnim izliva nežnosti sa G-ove strane sada prijala pažnja i nežnost.

Nasumični post

Sedim ovde, u pozadini na TV-u bljeska Indijana Džouns i neki hram, na radiju svira Love and Pride u nekoj od verzija, a ja upravo listam Pitchfork-ovu top listu iz 2007. i maštam o nekim prošlim vremenima. Takođe razmišljam o tome koliko mi se ne da ići u grad sutra popodne. Želim da uživam u ove dve nedelje pre početka škole. Na raspustu smo neka dva meseca, na godišnjem nešto manje, ali imam osećaj kao da ne radim već godinu dana. I tako svaki avgust, već tri godine. Ulenjim se i opustim se taman pre početka posla. A otprilike u ovo doba setim se da bi valjalo sastaviti godišnje planove časova ali odgađam tu obavezu do kraja septembra. Nekako bolje funkcionišem pod pritiskom, makar i po cenu izgaranja.

Razmišljam i o Interetnofestivalu koji počinje u četvrtak. Mislim da ništa ne privlači toliko stranaca u naš grad kao ovaj festival. To je prilika za druženje, upoznavanje, izlaske u grad i učenje o kulturi drugih naroda. On nekako i zatvara letnju sezonu dešavanja u ovom gradu. Subotica je prilično bogata dešavanjima ali u proteklih nekoliko godina neka dešavanja nisu bila naročito posećena zbog loše ili nedovoljne informisanosti.Upravo zato sam i bila iznenađena velikom posećenošću Festivala pozorišta za decu i Palićkog filmskog festivala. Ok, filmski festival je već renomiran ali je i predfestivalski program bio veoma posećen. Zato je ove godine zakazao Summer 3p (ili bar tog dana nije bio naročito posećen). Elem, 4 dana besplatnih koncerata obećava dobru zabavu.

                                                                  interetno

Kad već spominjem zabavu, upravo se setih da još nisam bila na onom famoznom Dulićevom bazenu na Prozivci. Iskreno, mislim da nisam ništa propustila. Ovog leta nisam čak bila ni u Morahalomu. Ali sam zato bila na tzv. Panonskom jezeru o kom ću još pisati u sklopu izveštaja o letovanju. Tu sam dobila lepu letnju boju koju bi valjalo negovati izlaganjem suncu, ali će to biti teško izvedivo jer mrzim ležanje na suncu.

                                                                    tuzla pannonica

A kad smo već kod sunca i vode, ne mogu da dočekam dan kada ću prošetati moj novi parfem Salvador Dali Sea & Sun in Cadaques. Nakon što sam obnovila garderobu i uplatila novac udruženju za zaštitu životinja (koji verovatno opet nije stigao na odgovarajući račun jer ne znam ni šta se desilo sa prvom uplatom, ali ću ih ovog puta definitivno pitati), odlučila sam da počastim sebe sa nekim skupljim parfemom (''skuplji'' podrazumeva iznos veći od 2 soma). Malo sam se uplašila kada jutros nisam bila nešto impresionirana mirisom, ali sam se ponovo ponosila njime kad sam se razbudila. Nadam se da neće ispasti kao totalno bezvezno rasipanje novca.

Pripreme za put

Za četiri dana odlazimo na letovanje i veoma sam uzbuđena zbog toga. S obzirom da obožavam putovanja i da nisam putovala nigde već dve godine (kratke izlete po Srb i Hr ne računam) veoma sam radujem odlasku u Bosnu.

Pripreme za put su počele praktično onog trenutka kad je G-u sinula ideja da pođemo sa našim drugarom i njegovom devojkom u posetu njenoj mami. Ni dan danas nisam sigurna šta cura zapravo misli o tome iako je pristala da provedemo godišnji zajedno.

Već nekih nedelju dana se kosi trava i uređuje travnjak (što nema nikakve veze sa našim odlaskom ali je bar dobra motivacija za obavljanje tog mrskog posla), čisti se kuća temeljno, ribaju sanitarije, pere se posuđe, pere se veš, obavljaju se poljski radovi i daju uputstva komšijama za hranjenja i pojenje goveda i pasa.

Uprkos svemu tome, mislim da ćemo kuću ostaviti u haosu kako to obično biva. Dok sam pravila sendvič malopre, shvatila sam da zaista nisam trebala kupiti onaj pileći parizer juče, pored onoliko paštete u frižideru. Ništa, ima da se kljukam sendvičima dok mi ni izađu na uši.

Priprema za put je podrazumevala i obaveštavanje najbližih o mom putu. Tu ubrajam i tetku i teču jer će mi oni zasigurno želeti čestitati rođendan, a onda će kasno saznati da nisam kući i da neću slaviti rođendan na uobičajenoi način. Stoga još danas idem do njih, a tamo će biti i njihova ćerka iz Zagreba sa porodicom. Potpuno neplanirano ću se sresti i sa njima, ali se veoma radujem jer ću upoznati najmlađeg člana njene porodice.

Kad smo već proslave rođendana u drugoj zemlji, bila sam ubeđena da će to biti u Italiji. Već godinu dana mi se vrzma po glavi ideja proslave jubileja u vili jednog mog drugara, i stvarno sam bila zagrejana za tu ideju ali, pošto G nije bio oduševljen da krstam severom Italije sa drugim, makar i drugom, Italija je otpala. Ostalo je more, ali ista priča. No dobro, destinacija ionako nije bitna. Bitno je da mi dupe vidi puta.

Prirodno, samo prirodno

Vraćam se nakon skoro godinu dana izbivanja koje mogu da pravdam samo sa nedostatkom inspiracije.

Prethodnih nekoliko dana sam, između ostalog, provela čitajući razne sajtove i blogove koji se bave lepotom i modom. Inače nemam neki svoj stil, pa se većinu vremena oblačim apa-drapa. Međutim, postovi izvesne Eleonore Petreli na sajtu http://www.it-girl.it/ su me naterali na razmišljanje. Došlo mi je da istog trenutna pobacam sve stvari iz ormara i odjurim u grad i obnovim garderobu. A onda sam sela, razmišljala i slučajno videla reklamu za hrvatski sajt http://www.sminkerica.com/ i uvidela da i tamo ima devojaka koje furaju stil koji se baš ne uklapa u mejnstrim način oblačenja. Tamo sam takođe videla i gomilu recenzija raznih kozmetičkih preparata što je u meni stvorilo neopisivu želju da tog momenta odjurim do grada i da se nakupujem parfema, šminke i četkica. A onda sam shvatila da to nisam ja. U redu je otići do grada nenašminkan i neočešljan, dokle god čovek vodi računa o higijeni. Prerasla sam šminkanje i doterivanje i opsesivno sakupljanje kozmetike. Mada, ako pitate G-a, on će vam reći da sam se zapustila. Mislim da nisam, samo sam postala malo svesnija štetnih efekata kozmetičikih sredstava. To se verovatno ne bi ni desilo da mi sam G nije otvorio oči svojim teorijama zavere. On je prvi počeo da koristi prirodne šampone, gelove za tuširanje i paste za zube. I ja sam pokušala da odbacim veštačke tvorevine ali mislim da ću se još neko vreme svesno trovati. Ipak, mogu reći da sam se u velikoj meri odvikla od razvikanih pa i manje razvikanih kremica, šampona i sredstava za oblikovanje kose. Jedan od ključnih momenata koji je doprineo tome je bio kada sam prolazeći pored polica sa raznom „hemijom“ osetila izveštačene mirise. Nešto što tako intenzivno miriše sigurno ne može biti zdravo, pomislila sam. To ne znači da ne bih zastala i tužno uzdahnula između polica punih kutijica i bočica koje obećavaju meku i zategnutu kožu, gustu i svetlucavu kosu i guste trepavice. Međutim, svesno biti pokusni kunić velikih kozmetičkih kompanija nije moj posao iz snova. To naravno ne znači da ću u potpunosti da se odreknem raznih mackalica. Ipak sam žensko. Samo znači da ću ih kupovati u krajnjoj nuždi. Em ću uštedeti na nepotrebnim glupostima (u korist nekih drugih nepotrebnih gluposti), em ću sačuvati svoje zdravlje. 

                           




                       G-ove mackalice


   
moje mackalice (na slici nisu prikazani no name šampon i regenerator i gel za čišćenje lica kao i mali neseser sa šminkom)